Сведалматински сабор у манастиру Крки

Хиљаде православних верника из свих крајева Далмације окупило се јутрос, на велики хришћански празник Преображења Господњег, у Светоархангелском манастиру Крки да учествује у литургијском сабрању којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су домаћин, Епископ далматински г. Фотије, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, франкфуртски и све Немачке Сергије, брегалнички Марко, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројни свештенослужитељи из више епархија наше свете Цркве.

Литургијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу; игуман студенички архимадрит Тихон, игуман житомислићки архимандрит Данило и намесник манастира Ковиља јеромонах Исихије.

Богослужењу су присуствовали и саветник Председника Републике Србије г. Радослав Павловић, саветник Председника Републике Хрватске г. Андро Крстуловић Опара, председник Скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, шеф Кабинета Председника Републике Србије г. Мирослав Латиновић, генерални секретар Председника Републике Српске г. Синиша Каран, директор Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, саборски заступник Милорад Пуповац, надбискуп задарски монсињор Желимир Пуљић, изасланик Кардинала загребачког монсињор Недјељко Питарић, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.

На крају торжествене архијерејске Литургије, присутнима се обратио домаћин сабрања, Преосвећени Епсикоп далматински г. Фотије, чију беседу у целости преносимо:



Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, уважени високи гости, браћо и сестре,

Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у Њему (Пс. 118, 24), јер се данас Господ Христос преобразио на гори Тавору, да би своје ученике, али и све нас и читаву творевину „причестио“ Својом нетварном светлошћу. То и јесте тајна Царства небеског – Бог на сабору богова, живи и мртви, ангели и људи, окупани и просвећени небеском неприступном светлошћу у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Својим крштењем на реци Јордану, Господ наш и Спаситељ Исус Христос је читаво старозаветно предање, представнике закона и пророка узвео на узвишенији ступањ познања Бога као Свете Тројице, док је на гори Тавору пројавио пуноћу свога божанства и преко својих ученика Петра, Јакова и Јована призвао све људе и читаво човечанство „да не окусе смрти док не виде Царство небеско које је дошло у сили“ (Мт. 16, 28). Преображење је, дакле, пуноћа светог крштења, циљ или teloj, како су говорили древни Грци и есхатолошки смисао постојања човека и целокупне творевине. Бог је све створио да би у Христу било преображено и на тај начин добило своју вечну ипостас и спасење. Тако говоре Свети Оци када тумаче надумни догађај Преображења Христовог на Тавору. Тавор је у Новом Завету икона новог и вечног раја са кога су потекле три реке богословља: литургијског, догматског и аскетског (исихастичког), напајајући Нови Израиљ – Цркву Христову – „речима вечног и непролазног живота“ (Јн. 6, 68).

Заиста је Преображење Господње пуноћа празника, пуноћа наше вере, наше наде и љубави. У њему се крије одговор на сва космолошка, антрополошка и ехатолошка питања, у њему је одговор на сва питања живота и смрти, почетка и краја, јер је Преображење предукус Васкрсења.

Ваша Светости,

Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Крки благодаћу Духа Светога, Који од Оца исходи (Јн. 15, 26), да би просвећени светодуховском – таворском светлошћу видели преображенога Христа и једни друге као своју браћу. Тим циљем је била руковођена и благочестива Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана Силног, када је подизала овај манастир, да би православни Срби Буковице и све Далмације могли се Богу молити, преображавајући своја бића светим тајнама наше Цркве, које су ништа друго до снопови таворске светлости.

Надахнут истим Духом кир Теодор, Митрополит дабробосански, који у то време столоваше у манастиру Рмњу, подиже при овој крчкој обитељи 1615. године богословско училиште, да буде расадник светлости, расадник свештенства и монаштва, које ће са народом овога краја носити крст православног сведочења кроз историју.

Од свога оснивања крчка богословија је постала једно са Епархијом далматинском. Када је живела богословија – живела је и Епархија. Када би се гасила и затварала богословија – гасио се и живот у овој Епархији. То је најчешће било у време великих страдања, када су моћне империје које су владале овим просторима (Венеција, Млеци, Аустрија и Турска), прогонили православне Србе да би проводиле своју земаљску политику и интересе у чему се свакако не може препознати дух Преображења, већ на жалост пре дух таме и деструкције. Због тога се крчка богословија често селила: 1832. године у време Епископа далматинског Јосифа Рајачића она прелази у Шибеник, да би мало касније 1841. године била премештена у Задар, тадашње седиште Епархије далматинске, где ће бити све до краја Првог светског рата 1920. године. После Другог светског рата, владика далматински Стефан (Боца) враћа богословију поново у манастир Крку, своје историјско седиште, где ће радити све до новог погрома Срба у Далмацији у трагичном рату од 1991. до 1995. године. Међутим, како је Божија увек последња, даде Бог да се поново обнови рад ове богословије 2001. године, те она после апокалиптичке пустоши поново постаје знак наде, преображења и васкрсења нашег народа у древној и апостолској Далмацији.

Велика имена и значајни људи везани су за наш манастир Крку и богословију: Никола Тесла, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Владан Десница, Милош Црњански, Мирко Королија... Из ње је до сада изашло близу хиљаду свештеника - владика, игумана и духовних радника, којих је било и данас их има на свим континентима. Они су плод и изданци ове светиње и наше богословије и најбољи сведоци значаја овог најстаријег богословског училишта СПЦ.

Ми се данас, празнујући празник Преображења у Крки, сећамо и великог владике далматинског Никодима Милаша, који се упокојио тачно пре сто година. Без Милаша, по нашем скромном мишљењу, ни камен на камену не би остао од светог Православља у Далмацији. Милаш је био истински пастир овог народа, који је својим богословљем светих канона и Православном Далмацијом оставио неизбрисив траг у историји СПЦ, а посебно у Епархији далматинској. Милаш је био велики пријатељ кијевске и царске Русије, члан Краљевске академије наука, многих учених друштава широм Европе, али и онај ко је искрено бринуо о своме народу и очувању његвог културног и националног бића. Милаш је синоним далматинске Епархије, њен учитељ Православља, а ако Бог да, једног дана и у Диптиху светих, јер би тиме био и остао путоказ свима нама „својим животом и учењем“, како Васељенском Православљу, тако и пуноћи хришћанске Цркве.

Ваша Светости, браћо Архијереји, драги гости,

Хвала што сте данас дошли у манастир Крку да заједно обележимо овај велики јубилеј Епархије далматинске и пуноће СПЦ. Молим Вас да нас непрестано имате у својим молитвама, како бисмо достојно носили крст свој и крст повереног нам народа, народа распињаног али и васкрсаваног. Епархија далматинска са својим немањићким светињама Крком, Крупом и Драговићем, опстала је и постоји и данас и врши своју мисију. Томе свакако доприноси и наша обновљена крчка богословија, која ево прославља 400 година од свога оснивања. Оно што је утемељено на Крајеугаоном Камену (1.Пт. 2, 6) – Господу Христу – вечно је и неуништиво. То је управо оно што нас је и данас сабрало и преображава, чинећи од нас слабих и смртних људи, христолике личности и сведоке вечне и нетварне таворске светлости. Благословите.

Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поздравио све окупљене вернике и све пријатеље ове велике светиње, у којој се на данашњи празник Господњи вековима окупља христољубиви и братољубиви народ Далмације: - Данас су са нама овде и сви они који се силом прилика и неприлика налазе расејани по целом свету. Сигуран сам да су они данас са нама у својим мислима и молитвама, и сигуран сам да се сећају времена када су на овом месту славили велики празник Преображења Господњег.

У више него надахнутој беседи, Патријарх је подсетио да је ово место освећено Божјом благодаћу коју је овде својевремено донео Свети апостол Павле, као и благословом моштију ранохришћанских мученика похрањених у катакомби испод манастира. - Од тада до данас ово место сија благодаћу Божјом и вековима привлачи оне који желе да уздигну свој ум и срце ка Господу, поручио је патријарх Иринеј, нагласивши да је сваки човек икона Божја, без обзира којој раси и ком народу припада: - Сви смо народ Божји и деца Божја. То је највећи дар од Бога. То је порука Јеванђеља, порука Христова упућена свима нама. То је и тајна данашњег великог празника!

Говорећи о славној и мученичкој историји Богословије Света Три Јерарха, Патријарх је захвалио на труду и пожртвованости свима онима који годинама изводе генерације врсних богослова, нових апостола, који шире реч Божју. – Из ове школе вековима излазе духовни хероји одушевљени Божјом речју и Јеванђељем, нови апостоли Цркве, поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је са наглашеним пијететом говорио и о Епископу далматинском Никодиму Милашу, који се преставио у Господу пре равно стотину година: - Никодим Милаш је велико име наше историје. Велики угодник Божји, велики ум који је задужио наш народ и Српску Цркву.



Патријарх Иринеј је подсетио да су на простору Далмације у XIV веку поред манастира Крке подигнута још два манастира, што сведочи о вековном присуству српског народа у овим областима. Патријарх је поручио да је зло које је претрпео српски народ у блиској прошлости највећа трагедија: - То што се догодило - посебно имајући у виду да се молимо истом Богу, читамо исту свету Књигу, исто Јеванђење - ни Творцу није било мило. Десило се да се браћа заваде и почињена су злочинства од којих се и само Небо постидело. То се увек догоди када се човек одвоји од Бога. То је последица пада људи, последица човековог греха. То нису радили Божји људи. Човек Цркве подноси и трпи зло. Помолимо се да такве трагедије остану далеко иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. Хришћански мислити и хришћански живети, љубити пријатеље и непријтеље своје - начин је да се зло искорени и излечи. Данас је тешко време. Патријарх Павле је својевремено рекао да се зло не може победити радећи зло. На данашњи велики празник ова светиња поручује свима: Морамо се преобразити, нека рђави постану добри, а добри бољи и најбољи. Тако управљајмо нашим животима. Живели и Бог вас благословио.

Празнично саборовање настављено је богатим културно-уметничким програмом.
Информативна служба Српске Православне Цркве