Позив за учешће на међународну конференцију "Само слога Србина спасава"

Српска Православна Црквена Општина новосарајевска, благословом Његовог преосвештенства епископа Захумско-херцеговачког и примоског и администратора Митрополије дабробосанске Григорија, организује шестодневну међународну конференције православне омладине која ће се одржати од 23. до 28. маја у Источном Сарајеву.

Конференција под називом „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“ има за циљ окупити младе из Босне и Херецговине, региона и дијаспоре, како би се  сачувало јединство српског народа, језика, вјерског и етничког идентитета, без обзира на то гдје се налазили или живјели.

Пројекат подразумијева одржавање шестодневне међународне конференције која ће се одржати од 23. до 28. маја, на подручју града Источно Сарајево, а  том приликом младима ће Српска православна црквена општина новосарајевска обезбиједити смјештај и храну, посјету културним и вјерским знаменитостима у Сарајеву, Источном Сарајеву, Фочи и Вишеграду те предавања еминентних професора из Босни и Херцеговини и региону о културном, етничком, језичком и вјерском значају Срба.

Право пријаве имају млади са подручја Босне и Херцеговине, Србијe, Црнe Горe, Хрватскe, Словеније, Македоније,  као и из дијаспоре, узраста од 18 до 30 година.

Попуњен образац за пријаву за учешће, који можете преузети овдје (http://www.spc.rs/sr/poziv_za_ucheshtshe_na_medjunarodnoj_konferenciji_samo_sloga_srbina_spasava) и послати на е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Рок за пријаву је 15. мај 2016. године.

ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ

„САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“ 

ПОПУЊЕН ОБРАЗАЦ СЛАТИ НА:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

РОК ЗА ПРИЈАВУ  15. МАЈ 2016. ГОДИНЕ

Српска Православна Црква својој духовној деци o Васкрсу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве –
свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Христос васкрсе, смрт поразивши
и мртве подигавши.
Народи, веселите се!”
(канон Пасхе, 9. песма).

Прославимо данас, драга браћо и сестре, Господа Бога нашега, „Који походи и избави народ Свој” (Лк 1,68) и светлошћу Васкрсења Свога просветли сву васељену! Прославимо Господа „Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше” (Рим 4,25)! Прославимо Господа Који, поставши човек нас ради, претрпе смрт да би нам Васкрсењем Својим отворио двери новога живота! Јер, сви који се у Христа крстисмо, у Христу умресмо старом човеку, да бисмо васкрснути, препорођени, обновљени у Њему, и живели са Њим заувек (Рим 6,8). Христос устаде из мртвих и постаде Првенац од уснулих (1. Кор 15,20), те и ми који умиремо у Адаму, бивамо оживљени у Христу, постајући нова твар.

Опширније...

Митрополит Порфирије: Славимо тријумф љубави Божје

Благовести Пресвете Богородице

Синаксар на Благовести  



Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у еветлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

Опширније...

Литургија Пређеосвећених Дарова

Суботе и недеље се у Великом посту не сматрају посним данима. И то није због тога што је дозвољено да се у ове дане једе нешто мрсно. (Мрсна храна је за телесно здраве људе забрањена до самог Васкрса). То је због тога што се суботом и недељом служи потпуна, права литургија. Пошто Црква литургију сматра каменом-темељцем, од тога да ли се она служи или не служи и дани постају празнични или тужни.

Ако за све време Великог поста човек на службу иде само недељом, неће осетити пост, без обзира на уздржавање у храни. Треба да иде и на службе које су у посту посебне, како би осетио контраст између ових светих дана и осталих дана у години, како би дубоко удахнуо исцељујући ваздух Четрдесетнице. Главна међу посебним службама јесте литургија Пређеосвећених Дарова.

Она се од традиционалне литургије разликује по томе што се на њој Богу не приноси Бескрвна Жртва. Жртва је принета раније, Дарови су освећени и њима се може причестити. Цела служба представља припрему за причешћивање унапред припремљеним Даровима.

Главна мисао која треба да се роди услед пажње посвећене овој теми јесте чежња за причешћем, туга због растанка. То да човек не жели да чак и недељу дана остане без Светих Тајни. Иако човек не сме да светкује, већ треба да се смирава и да плаче, није могуће не причешћивати се, дакле, треба се причестити макар унапред припремљеним Даровима.

Опширније...